love is...

Neki konji nikada ne polete

Sela sam jutros u autobus..prazan a nov..besuman..klizao je preko asfalta cak se i klima cula da radi..uf..kako se tesko navici na luksuz ..kada si sa sela...

Opet sam izvadila telefon,da vidim jel zvao..kakva sam ja mala naivka..pf..rekoh necu da se ljutim na sebe,na kraju nisam nishta ni ucinila..nece zvati..pf...a kao da je i zvao...smejem se samoj sebi ,vracam telefon u dzep od torbe,zabacujem glavu u nazad i trazim spas u smenjivanju slika  dobro poznatog pejzaza...

brzo dolazi moja stanica,sva rascupana , ne pometena,u nekim sibacima zarasla..a nije na selu...opet se smejem samoj sebi..meni je bas zabavno od jutra,kerina koja cuva pumpu spava u svom sibaku cuva pumpadzije i ogradu..ne laje vishe na mene ..pa na kraju krajeva ker je keru najbolji..ker?..

Evo prosao je i ovaj radni dan..razmenjivali smo osmehe..saradnja je cvetala...tabele ..fakture...opet sam besomuchno gledala u telefon..iscekivala sam nesto..niko nije zvao sem iz banke..odobren mi je minus.Jeeeee!..bar nesto..

Pf..ono sto mene muci jeste sto bez obzira koliko je los..nedostaje mi...skoro bih ga nazvala i rekla..preklinjala da se vidimo..srecom...nemam kredita..hahah...sta bih mu rekla..pa..nedostajes mi..da te zagrlim...i jos nesto al to nije za Notes..nedostajes mi ..nedostajes mi...nedostajes mi...nedostajo si mi...pravila sam klupu sama,a obecao si da ces mi pomoci...nedostajes mi...rekao si da ces mi pomoci oko krecenja...Kreeecceeenjaaa...a da to si rekao da mi neces pomoci..nedostajes mi...

Kvrcnula sam.

JA SAM NEPOPRAVLJIVA....

Penzija

 

Stric je u nasem malom gradjanskom ratu izgubio sina..sin je sluzio vojsku i na njoj umro.Stric je dobijao penziju kao zamenu za umrlog sina..i onda jednog dana prosle godine neko je odlucio da ubije penziju..

Stricu su umrli i sin i penzija.

Uvek kazem sebi da od goreg ima gore.

Neka su nam deca ziva i zdrava , ne trebaju nam penzije.

U nedeljno jutro

Imala sam zanimljiv dan,crn i sumoran u suncanu i toplu nedelju.Nisam otisla na nedeljnu liturgiju,nisam se rano ni probudila..lezala sam nepomicno na podu ,pokraj mene je lezao on,znojav i lepljiv..bolela su ga ledja bas kao i mene...
Muz me je ostavio bice uskoro vec pet godina..a ja sam bas u nedelju pozelala da ga nadjem i priupitam zasto nas je ostavio..same bas same..a sve sam radila...cuvala decu,kuvala rucak,prala , peglala..sve..
Delovalo je tada da cu pamet izgubiti,da se svet rusi oko mene i zidovi moje sobe padaju na mene,vazduha nema,glasova nema,smeha nema...nema ni zivota..samo meki mrak bezizlaz...
Pretekoh.
I ljudi mi vise nisu isti,ni muskarci,ni zene..
Od nedelje je mi je sve postalo drugacije od momenta kada sam cula da za njega mi ne postojimo vise..

A mislila sam da je proslo i da ne boli vise..sad znam da moze da boli samo malo manje.